Rođena je 25. X 1925. godine u Novom Sadu

Diplomirala na Akademiji likovne umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku u klasi prof. Ilije Kolarovića (1953). Radila kao profesor na VPŠ u Novom Sadu do 1957. godine.
Živi i radi u Novom Sadu kao samostalni umetnik.
Član je ULUS-a od 1954. godine.
Autor je brojnih bista u Novom Sadu i okolini: Đure Jakšića, Branka Radičevića, Pavla Šafarika, Dositeja Obradovića, Svetozara Markovića, P. Marčoka i skulpture „Pozdrav reci“ pred veslačkim klubom „Danubius“ u Novom Sadu.

Grupne izložbe: Novi Sad, Beograd, Ruma, Zrenjanin, Sombor, Pančevo i Cetinje.

Samostalne izložbe: Novi Sad (Skulptura i reljefi I. Acin) – Galerija ULUV-a (1983); Beograd (Skulptura I. Acin) – Galerija
Doma JNA (1987); Novi Sad (Skulpture I. Acin) – Galerija ULUV-a (1990).

Nagrade: Beogradski sajam, (1966).

U vremenu koje na Tvrđavi nikad nije teklo hronološki, smenjivali su se besmrtni stanovnici raznih fela. Baš kao što su se o stenu na kojoj je izgrađena otimali mnogi narodi kojima smo imena gotovo i zaboravili - Kelti, Rimljani, Vizantinci, Turci... - naseljavaju je, preplićući se u vremenu i prostoru, vojnici i trgovci, umetnici i slepi miševi. Na Tvrđavi nikada nije sigurno da će dan smeniti noć, niti da je nebo gore a zemlja dole, ali je zato sigurno da postoji Tajanstveni Vrt Skulptura. Skriven je negde u prostoru i vremenu koji se ne mere prirodnim zakonima, i predstavlja tačku u kojoj je sazdano sve i svi koji su osetili Tvrđavu bar na trenutak. Krije ovaj Tajanstveni Vrt Skulptura izvajanu svaku travku, od početka vremena, svakog čoveka, svaku mačku koja je prolunjala njenim hodnicima, čuva svako đule ispaljeno na zidine Tvrđave, svakog slikara i svaku njegovu sliku, svakog vajara i svaku njegovu skulpturu. Čuva, izvajan, čak i onaj prolećni trenutak kada je Ivanka Acin, sa orahovom daskom, dletom i ćebetom, klesala usred šumice bagrenjaka kod prvog mostića; čuva zelenilo, opojan miris rascvalog bagrema, zuj pčela i poj ptica, čuva radost življenja koju je tada osetila. Čuva i onaj trenutak kada je Tvrđava, pokrivena belim pokrivačem i okićena snežnim pahuljama, podsećala na nevestu iz bajkovite priče.