AKADEMIJA UMETNOSTI
Istorijat - Izuzetno bogata umetnička stvaralačka baština, te razuđen kulturni život koji je rezultirao kritično naraslim kadrovskim potrebama umetničkih institucija Novog Sada i drugih kulturnih centara kao i prethodno višegodišnje delovanje Likovnog odseka Više pedagoške škole u Novom Sadu i sturenog odeljenja Muzičke akademije u Beogradu, bili su osnovne pretpostavke na kojima je zasnovana odluka o osnivanju Akademije umetnosti u Novom Sadu 1974. godine. Koncipirana kao obrazovna, umetnička i naučna institucija modernog tipa, zasnovana na sprezi najnovijih dostignuća savremene umetničke i naučne prakse u najboljim tradicijama svetske pedagogije u oblasti visokoškolskog obrazovanja, Akademija umetnosti se ubrzo razvila u jednu od najznačajnijih univerzitetskih umetničkih institucija u Jugoslaviji i jedan od najuspešnijih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Organizacija - Odsek za muzičke umetnosti (26 grupa i podgrupa); Odsek dramskih umetnosti (4 grupe i podgrupe) i Odsek za likovne umetnosti i pedagogiju (Grupa za likovne umetnosti i pedagogiju, Podgrupa za slikanje, Podgrupa za vajanje, Podgrupa za grafiku i Podgrupa za grafičke komunikacije).
Delatnost – Razvijajući obrazovnu delatnost kroz osnovne, specijalističke i magistarske studije, ali i alternativne nastavne oblike (majstorski kursevi, seminari, letnje škole, takmičenja), Akademija je omogućila nadarenim mladim umetnicima, studentima svih profila i različitih interesovanja, punu afirmaciju individualnih potencijala njihovog talenta, pružajući im velike mogućnosti slobodnog izbora i uticaja na sopstveni razvoj. Visoki kriterijum koji je potrebno zadovoljiti na prijemnim ispitima i pretežno individualno programiranje i realizacija nastave osnovnih umetničkih disciplina, koju vode istaknuti umetnici iz zemlje i inostranstva, obezbeđuju uspešnost savlađivanja ukupnog programa studijskih ciklusa, vrlo visoku prohodnost, relativno kratko trajanje osnovnih studija i visoke prosečne ocene.
| Postoji, kažu, vrhunsko Blago, vrednije i od jedinstvenog Zlatnog runa. Vetrovi su ga, hiljadu godina, donosili, komad po komad, i pohranjivali u kazamatima Petrovaradinske tvrđave. Ovo Blago, sazdano od ideja ovaploćenih, zahvaljujući odabranima, u prekrasna umetnička dela, bilo je izazov za mnoge kradljivce. U početku, da blago ne bi razneli Jazigi i druga varvarska plemena, nestašni vetrovi su ga svake noći premeštali u drugu podzemnu odaju. (Jadni Rimljani, živeli su i umirali u Kuzumu, a nisu ni bili svesni dragocenosti koje ih okružuju!). Kako to već biva, i Tvrđava, ma koliko bila gotovo nesaglediva u svojoj veličini, ima svoje granice i svoju konačnost. Jedne su noći vetrovi shvatili da su iskoristili baš svaku prostoriju i da će Blago uskoro postati dostupno neposvećenima. Tajno društvo zaverenika preuzelo je tada na sebe ulogu čuvara. Da bi sakrili i samo svoje postojanje - jer ukoliko se ne zna za njih, kako će se tek znati za ono što čuvaju? - osmislili su čitav niz javnih zaštitnika: samu Tvrđavu štite sveti Sebastijan i sveti Fabijan, zaštitnik vojnog garnizona je sveti Petar, a patron uniformisanih lica sveta Katarina. Artiljeriju čuva sveta Barbara, a Podgrađe Tvrđave sveti Jan Nepomuk. Niko ne zna, ni danas, a neće znati ni sutra, da Blago čuvaju posvećeni zaverenici Akademije umetnosti. |
