tekst - Đorđe Pisarev

Treba biti slep, slep ili suviše obican, pa ne shvatiti da je Tvrdava, sa svojim osmatracnacima, usmerena ne samo na zapad, istok, sever ijug, nego i - prema nebu. Nebeski dogadaji preslikavaju se na Zemlju baš kao što se Tvrdava ogleda u Svetom Dunavu. Posmatraci zvezda koji su nastanjivali Tvrdavu doživljavali su je kao Planetarijum kojije ogledalo prisustva Božanstva. I znali su koliko je nemerljivo malicovek u odnosu na Veliku Tvrdavu, a kamoli u odnosu na Nebo.Veliki Posmatrac Zvezda Dragan Kiridžic procitao je na nebeskojkarti istinu po kojoj ljudi mistifikuju i nauku i umetnost. Naravno, torade neznalice. Oni, koji cuvaju esnafski posao i zanat jer, to „otkricemora da se sacuva“. A hiljadama puta, zapisano je u zvezdama i srcima posvecenika Tvrdave, te su stvari - tajne - pronalažene i doticane,otkrivane. Neki su znanja uz imali, neki samo prolazili pored njih, jersu tragali za necim drugim.

Duboki šancevi opkoljavaju Tvrdavu: prvi red izmedu bastiona i grudobrana, pa onda stepenasto se spuštaju prema podnožju. Dugi su pedeset metara, široki petnaest a duboki pet metara. Ove tranšeje, kažu, poticu iz vremena gradnje Tvrdave i, u pocetku, bile su definitivno prostorno odredene. Jedne noci, šancevi su se izmešali i više nikad nisu proveli više od jedne noci na istom mestu: kada bi vojnici jedan dan vežbali u jednom šancu, drugi dan više nisu mogli da ga nadu jer bi promenio mesto sa nekim drugim! Naravno, ko je uopšte sposoban da izade na kraj sa Prostorom? Neodvojiv od Vremena, prostor je istovremeno i mesto (ne)mogucnosti - izvorni haos! - i mesto ostvarenja, odnosno organizovani Kosmos. Znaju to dobro Majstori Prostora i Orijentacije, zna to dobro i Miroslav Krstonošic koji uvodi red ostavljajuci Tragove-Gradevine, zapravo orijentire potrebne za nas, laike izgubljene u prostoru.

Sve je uglavnom bilo pusto i prazno, Samo je u jednoj prostoriji, u uglu, otkrio nekoliko glinenih predmeta. Pretežno posude, a sve površine bile su prekrivene nepreglednim mnoštvom istovrsnih tackica. Na samom vrhu bila je ogromna haubica, prikovana za lafet od kovanog gvožda.

Da nema Tvrdave, Nebo bi palo na Zemlju jer je ona stub na koji se Nebo oslanja. Otud, zajedno sa Nebom, Tvrdava zapravo cini džinovsku kosmicku Pecurku; klobuk simbolizuje astralni svet a prakticno je nebesko platno po kome oblaci iscrtavaju život i smrt. Tvrdava je stameni koren Sveta. Mirko Stojnic spada u one retke koji znaju ovu istinu. Otud i gradi džinovske pecurke duž puteva, da bi osigurao nepromenljivost Sveta.