CVETIČANIN Milorad · Miša
Pređite mišem preko sličica kako bi je uvećali.
CVETIČANIN Milorad · Miša
VAJAR Roden u prvoj polovini prošlog veka u Novom Sadu.
Od ranog detinjstva pokazivao izuzetan smisao za igru. Gimnaziju, VPŠ-likovni smer i Akademiju umetnosti završio u Novom Sadu.
Potrošio onoliko polugodišta, semestara i godina, koliko je potrebno da se u roku završi ovaj posao. Neko vreme bavio se pedagoškim radom, neko vreme saradivao sa vajarom J. Soldatovicem, preostalo troši na samostalnost. Sa brojem izložbi nikada nije preterivao.
Osobine sa pocetka teksta zadržao u prvoj polovini XXI veka.
| Konji na Tvrdavi postoje na nivou ideje: besni su i snažni, sa dugom grivom koja se kovitla na vetru strasti kojeg isijavaju Umetnici. Kažu da ovi konji-ideje mogu, kada su dobre volje, da odskoce od središta terase Tvrdave, sve do samog Tornja sa satom. Neki cak smatraju, a oni su u manjini, da je vetar koji ovi konji izazivaju svojim skokovima kriv što su se uzvitlale i kazaljke sata i tako promenile mesta! Vojnici koji su branili Tvrdavu tokom vekova nisu ih nikad zajašili, naprotiv: mogli su da budu sretni ukoliko su uopšte imali priliku da ih vide, bar u nagoveštaju, bar u proplamsaju trepeta oka. Umetnici su pronašli nacin da ih ukrote. Nazovu ih Istorija umetnosti, i tada konji dopuštaju da budu zauzdani. Jedan od poznatih Jahaca, Miša Cveticanin, doživljava umetnika kao konjanika koji jaše kljuse zvano Istorija umetnosti. U ovako zamišljenoj slici nedostaje još jedan kvalitet; Cveticanin ga stvara blagom teorijom koja glasi - Milenijumi koji dele istoriju izgledaju kao odvojeni jarkovi. Pred umetnikom je težak zadatak da na konju preskoci jarak koji deli istekli i nastupajuci Milenijum. Konji su, a to Cveticanin zna najbolje, vec umorni, i jedva uspevaju da se spuste na dno jarka: dalje ne mogu! Umetnici šetaju konje po dnu jarka i cekaju da ovi skupe snagu i skoce na drugu stranu, u novi Milenijum. Ovo traje, ali se umetnici ne uzbuduju - pa, bar su na konju! |
|---|
