DIZAJNER

Roden je 1948. godine u Novom Sadu.
Diplomirao i magistrirao na Akademiji za primenjene umetnosti u Beogradu. Zaposlen na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao redovan profesor, na katedri za Graficke komunikacije - predaje Plakat.

Od 1972. godine izlagao na vecini najprestižnijih kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu: Novi Sad, Beograd, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana, Sofija, Havana, Keln, Štutgart, Varšava, Lahti, Tojoma, Mons, Jerusalim, Meksiko Siti, Brno, Moskva…

Dobio je više od dvadeset prvih nagrada na javnim i pozivnim konkursima za plakat i graficke identifikacije. Dobitnik je tri „Zlatne forme“ UPIDIV-a, nagrade Novosadskog salona, nagrade beogradskog Oktobarskog salona, prve i druge nagrade na Trijenalu Sterijinog pozorja, specijalne nagrade za pozorišni plakat na Bijenalu u Koloradu – USA …

Imao petnaestak samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Radovi mu se nalaze u dvadesetak svetskih i domacih zbirki i kolekcija plakata: Japan, Meksiko, USA, Poljska, Francuska,Danska, Finska…

 
 

Oni koji su prespavali bar jednu noc na Tvrdavi budili bi se ujutro sa Pesmom koja bi bila pridodata Imaginarnoj Zbirci Neprospavanih Noci Tvrdave. U toj Zbirci, koja nije dostupna (obicnim) smrtnicima, nalaze se Pesme ugarskog kralja Matije Korvina, austrijskih careva Josifa Drugog, Franje Prvog i Franje Josifa, turskog sultana Sulejmana, crnogorskog vojvode Marka Miljanova, americkog majora Daglasa Mekartura, ruskog grofa Bolkonskog, regenta Aleksandra Karadordevica, velikog Karadorda, admirala Matije Zmajevica, maršala Josipa Broza... i Pesma Branislava Dobanovackog: Ne znam da li se to senke podižu / pod zaverenickim plaštom kišne jeseni / senke odbegle / senke mojih stranputica / mojih mimohoda sa istinom / ili zaostali tragovi još jednog lutanja / glasno oplakuju još jednu propalu noc u velegradu // Sliva se neciji trag u eho mojih koraka / a ne prepoznaju se drugovi / sa betonskih ratišta / (moji su koraci ostali duboko u meni) // Rastopljena neonska svetla klizeci nadiru / proždiru umorne fasade / bl da ce rumen u praskozorje / pomrsiti tanane niti nocnih lutanja / popucace nevidljivi šavovi kišnih alova / bacenih preko grada / kao neman vinuce se vrh katedrale u nebo / u prostor mojih lutanja / pomešace se urlik mladih ptica / sa ostarelim šapatom neprospavanih cežnji // Ne znam da li cu prepoznati svoje korake / kad ih ugledam ponovo / utopljene i samrtnicki blede / u mnoštvu svojih asfaltnih imenjaka / kako plutaju Dunavom / dok više ništa ne cekam / dok se naginjem / i ogledam sa mosta u vodi / i umivam jutarnjim maglama.