Zaista nije važno, kažu, koliko su stari šancevi, osmatracnice Tvrdave. Kažu da danas nije toliko važno ni ko su bili Graditelji, Mucenici, Ratnici... Da li svi uopšte moraju da pamte i legende i price? Vrtovi nisu samo pripitomljena priroda - ko li bi uopšte mogao da izade sa njom na kraj! - nego prebivalište duše, a onaj ko to zna, a Milan Džudovic je jedan od njih, znaju da su važnija neponovljiva svanuca, miris vlažne trave, vetrovi koji oslobadaju dušu zarobljenu u nespretno sacinjenom vrtu. Zna on, Džudovic, da je važno Brdo Tvrdave izdignuto iznad potopa civilizacije, kao putokaz ka smislu traženom u lavirintu oko nas. San se mora preneti na druge prostore, da ne bi odumro, iskrzan, da ne bi bio razvejan vetrovima, ali je važno biti Ovde kada se otvara novi cvet koji kupa lepotom zidine i šapuce: Tvrdava je važan san koji je tu uvek, za generacije koje znaju i hoce da sanjaju.