GRAOVAĆ Nikola
GRAOVAĆ Nikola
SLIKAR
(Vebci kod Gospica, 1907 – Topola, 2000)
Od svoje 12 godine bio je pecalbar, koji je išao od mesta do mesta, u potrazi za poslom. Radio je na drumovima i po šumama, pristaništima, fabrikama, trgovackim radnjama.
Slikarstvo je ucio u Beogradu kod slikara Jovana Bijelica (1932-1937). Tridesetih godina, dok je živeo i radio u Beogradu, intenzivno je slikao i ucestvovao u radu umetnickih grupa. Sa grupom „Cetvorica“ izlagao 1933, sa grupom „Trojica“ 1937, sa grupom „Oblik“ 1938, sa grupom „Desetorica“ 1940. Prva samostalna izložba (1935) oznacena kao dogadaj sezone. Posle rata nekoliko godina bio nastavnik crtanja na Kosovu (Prizren) a onda došao u Novi Sad i ovde je, zajedno sa suprugom Radmilom, ostao do 1965. godine, kada je prešao u Beograd.
Redovno izlagao na prolecnim i jesenjim izložbama umetnika u Beogradu, izložbama ULUS-a i SLUJ-a, Oktobarskom salonu, izložbama umetnickih kolonija (Ecka, Pocitelj). Izlagao na velikom broju grupnih izložbi kod nas i u inostranstvu (Lion, Tunis, Bejrut, Pensilvanija…). Priredio preko 30 samostalnih izložbi u zemlji (retrospektivna u Beogradu, 1980) i inostranstvu (Prag, 1957).
Nagrade: Đurica Đordevic (1937); Politikina (1937); ULUS-a (1965) kao i Oktobarska nagrada grada Novog Sada (1964).
| 8. Dani su se pretapali u nedelje, mesece. Bezizlazni lavirint kanala i rukavaca. Apaticno ispituje vodu; uvek je slana. Istrajno se smenjuju brzi talasi i mirni tok. Crna voda. Metalni bregovi sa cijih mu vrhova vetar donosi ledeni dah. Jednom se brod sudara sa ogromnom plutajucom repinom cudnog recnog stvorenja. Utroba mu je otvorena, zjapi rupa dovoljno velika da u nju stane Grad. |
|---|
.
