Izložba Vladislava Šešlije
|
Otvaranje izložbe Vladislavu Šešliji,slikaru
Postići prepoznatljivost osnovno je umeće slikanja. Znači li to ostati onemogućen da se spozna opojni magnetizam promene. Ali promene su najvidljivije u magmi nepromenjivosti.Jer duša tvoja zna da je na slici njen trag. Ne tvoje ruke. I ne tvoga oka. A duša se ne menja. Kako je Tvorac udahnuo u Tebe odredivši Te da slikaš svet u istom ćeš obimu i obliku izdahnuti tu nevidljivu svetlost kada sve bude naslikano i konačna slika bude gotova. U međuprostoru je san i obruč svakodnevlja i život koji se otima smislu i sumnja u svet, u sve. Sem u Tebi, kadikad, pred platnom nedoumice. Ono što si u slike uneo to više nemaš. I to moraš naučiti. Slikanje je čarolija davanja. Što si bio u trenu dok si slikao, tom trenu beskonačnom, nećeš biti više nikada. Onaj koji na velikoj kolektivnoj izložbi izdaleka primeti Tvoju sliku i kaže da je Tvoja sve Ti je unapred i za sve platio. Sve gorčine i zalute, sve ćutnje, i netrajne nemoći, sve primisli da bi se moglo i bez slikanja. I ove reči koji Ti prijatelj upućuje tu su da te obodre jer Tvoja mladost starija je na Tvojim slikama već za iskustvo koje ćeš tek steći, na dugom putu neudaljavanja od sebe ranog koji jesi i sebe poznog koji ćeš biti. |
    |
