KARLAVARIS Bogomil
KARLAVARIS Bogomil
SLIKAR
Roden je 18. XI 1924. godine u Perlezu.
Završio uciteljsku školu u Vršcu, Višu pedagošku školu u Novom Sadu i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu (1953). Doktorirao likovnu pedagogiju u Grajsvaldu (Greisfwald, Nemacka, 1969). Jedno vreme radio kao redovni profesor za predmet Metodika likovnog vaspitanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Izlagao na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Samostalne izložbe (preko 60): Novi Sad, Beograd, Zagreb, Skoplje, Podgorica, Rijeka… Štutgart, Varšava, Moskva, Minhen, Rozenhajm, Grac…
Nagrade: Nagrada za slikarstvo na VI izložbi umetnicke kolonije Ecka (1961); Nagrada „25. maj“, Beograd (1968); Oktobarska nagrada grada Novog Sada (1969); „Iskra kulture“ (1972); Otkupna nagrada na Izložbi umetnicke kolonije Backa Topola (1974); Nagrada grada Backa Topola „Nagyapati Kukac Peter“ (1976); Prva nagrada na Izložbi umetnicke kolonije, Niš (1987); „International Award E. Ziegfeld“ (1993); Orden rada sa zlatnim vencem; Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima; Plakete, zahvalnice gradova Pariza i Novog Sada.
| 13. Ponekad, kada uspavana volja živne, kada kaže „bice bolje!“, orno se baci na posao. Zateže užad, proverava opremu, zalihe. Brod usmerava prema jedinom orijentiru - dimu reke. (U oluji, silan vetar otkida penu s kresta valova i nosi je kao maglu ili dim reke.) Naravno, to je put u ništa i nigde on tako nece stici. 14. Sve dok jedne noci vatra iz dubine reke, pred njegovim ocima, ne izbaci Obalu. Divlju zemlju neplodnosti i lave koju razbijaju crne bure, koja se diže sumorno, sa snežnim vrhovima, gejzirima, sumpornim izvorima i vulkanskim ponorima. Nigde, po obicaju, živog bica. Sve je izumrlo, pustoš koja izaziva bol u stomaku. |
|---|
Adresa:
stan – Maksima Gorkog 49, 21000 Novi Sad, tel. +381 21 457 341
.
