MIHAJLOVIĆ Anamarija
MIHAJLOVIĆ Anamarija
KOSTIMOGRAF
(Bajmok, 1941 - Novi Sad, 2003)
Školu za primenjenu umetnost završila u Novom Sadu.
Bavila se stvaralaštvom u oblasti odevanja: dizajnom radne i modne odece, kostimografijom za pozorište i TV, scenskim kostimom, unikatnom odecom, slikanjem svile, studijama iz oblasti odevanja.
Kontinuirano izlagala samostalno i na zajednickim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Samostalne izložbe: Novi Sad (1971, 74, 76, 79, 83, 84, 88, 98, 99), Zagreb, Kula, Ruma.
Nagrade:
Srebrno kolajno, Ljubljana (1966);
Bronzana sirena, Beograd (1969);
Zlatna forma, Novi Sad (1971, 1972, 1974, 1989);
Oktobarska nagrada grada Novog Sada, Novi Sad (1972);
Najbolji kostim, Pancevo (1985);
Zlatni znak kvaliteta, Slovenjgradec (1986);
Kompletan likovni dojam predstave, Niš(1990);
Nagrada za scenografiju i kostim,Pancevo (1990);
Politikina nagrada, Fedras,Beograd (1998);
Zlatna plaketa „Milica Babic“,Novi Sad (1998).
| Uzvišica, prva kapija - tu je. Znala je Anamarija Mihajlovic da fortifikacioni plan pocinje od Dunava - za nju je tvrdava pocinjala od ove uzvišice. Preplavljivala ju je lepota predela, kao uslovni refleks. Na prvoj uzvišici, srednji plato, Hornverk, gde su, davno nekada, smeštani konji. U kineskoj godini konja, 2002, skupljala je tragove tajanstvenih znakova i analogija monolitne stene, koja baš tu skrece Dunav na sever, sužavajuci se u tesnac. Kada je stajala na njoj, kao Antej, uzdignuto, bliže nebeskom svodu, Anamarija je videla do Cota, Baca i Titelskog brega. Tu se gnezde iz grada prognane gugutke, kosovi, ševe, pupavci. Tu vetar pravi piruetu, nežno je obmotavajuci muslinom. Tu je Anamarija disala punim plucima, kao duboki uzdah olakšanja. Tu je praštala ljudsku umišljenost. Ovo mesto su Auguri birali iz leta ptica, ocrtavajuci štapom krug iznad sebe. Tu je, sigurna je bila Anamarija, u nekoj drugoj dimenziji, crkva sa visokim gotskim tornjem uronjenim u nebo, vertikalom ciji odsjaj uranja u monolit. Ili široki amfiteatar gde se ljudi skupljaju i raduju. U osami osluškujuci, Anamarija je mogla cuti istinu koju je hor poverio drvecu i transmiteri vetra raznose: samo oslušni, otvori svoje bice i budi dostojan istine; oslušni, shvaticeš da je istina u suštini lepota. |
|---|
