RADOŠEVĆ Branislav
RADOŠEVĆ Branislav
DIZAJNER
Roden je 1949. godine u Novom Sadu.
Pravnik po obrazovanju. Bavi se grafickim oblikovanjem, dizajnom plakata, knjiga i publikacija, izradom filmskih, TV špica i telopa, karikaturom, stripom i ilustracijom, likovnom kritikom i autorskim postavkama savremenih likovnih i primenjenih umetnika. Godinama radio kao likovni urednik Kulturnog centra Novog Sada.
Clan UPIDIV-a, Udruženja filmskih i TV radnika Vojvodine i „Art direktor kluba Srbije“.
Ucestvovao na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Bugarska, Belgija, Kanada, Italija, Francuska, Kuba) Znacajniji projekti vizuelnog identiteta i total-dizajna: Brankovo kolo, Malo pozorje, Mlad otvoren teatar, Jugodent, 40 godina Radio Novog Sada, 50 godina „KK Vojvodina“, Novi Sad THE CITY (majice), Novosadski OLD GOLD jazz festival…
Samostalne izložbe: Novi Sad (6 puta), Beograd, Sarajevo (2 puta), Subotica, Petrovac na moru, Godolo i Budimpešta (Madarska) i Vroclav (Poljska).
Dobitnik je oko 20 nagrada u skoro svom oblastima u kojima radi: Velika Zlatna forma, Novi Sad (1999); Povelja ULUPUDS-a, Oktobarski salon, Beograd (2000); Nagrade za kalendar (1999, 2000, 2001 i 2002).
| Kada se covek okrene unazad, u secanje, obicno su najlepše slike iz detinjstva. One su carobne, bajkovite poput atmosfere Hamiltonovih fotografija. Branislav Radoševic je imao sretno detinjstvo, pa su u njegovim secanjima ostale mnoge slike porodice, drugara, Novog Sada, Dunava iznad koga se kao neka carolija, puna tajni, nadvijala Tvrdava kao cuvar njegovog sretnog detinjstva. Stanovao je samo nekoliko kuca od Dunava, pa je kao i vecina decaka iz kvarta bio svakodnevno u ribolovu sa novosadske strane, tacno preko puta Tvrdave. Imao je svoje mesto, uvek isto, a Tvrdava je opet uvek izgledala drukcije, u praskozorje, u predvecerje, nocu, s proleca, leti, za vreme suncanih ili pak tmurnih dana. Kasnije, kao srednjoškolac, procitao je veliku misao: „Covek se ne može dvaput okupati u istoj reci“. Pošto je uvek razmišljao u slikama, na rec reka, pomislio je na Dunav i na Tvrdavu i shvatio: covek ne može dvaput videti istu Tvrdavu. Seca se, kada je po proceni roditelja, bio nešto dobar, kao nagrada je sledio odlazak na Tvrdavu. Godine 2001, Branislavu Radoševicu, Grad je dodelio atelje na Tvrdavi. Izgleda da je opet bio nešto dobar.Kada se covek okrene unazad, u secanje, obicno su najlepše slike iz detinjstva. One su carobne, bajkovite poput atmosfere Hamiltonovih fotografija. Branislav Radoševic je imao sretno detinjstvo, pa su u njegovim secanjima ostale mnoge slike porodice, drugara, Novog Sada, Dunava iznad koga se kao neka carolija, puna tajni, nadvijala Tvrdava kao cuvar njegovog sretnog detinjstva. Stanovao je samo nekoliko kuca od Dunava, pa je kao i vecina decaka iz kvarta bio svakodnevno u ribolovu sa novosadske strane, tacno preko puta Tvrdave. Imao je svoje mesto, uvek isto, a Tvrdava je opet uvek izgledala drukcije, u praskozorje, u predvecerje, nocu, s proleca, leti, za vreme suncanih ili pak tmurnih dana. Kasnije, kao srednjoškolac, procitao je veliku misao: „Covek se ne može dvaput okupati u istoj reci“. Pošto je uvek razmišljao u slikama, na rec reka, pomislio je na Dunav i na Tvrdavu i shvatio: covek ne može dvaput videti istu Tvrdavu. Seca se, kada je po proceni roditelja, bio nešto dobar, kao nagrada je sledio odlazak na Tvrdavu. Godine 2001, Branislavu Radoševicu, Grad je dodelio atelje na Tvrdavi. Izgleda da je opet bio nešto dobar. |
|---|
Adresa:
stan – Maksima Gorkog 53, 21000 Novi Sad, tel. +381 21 457 372; +381 21 528 326; +381 63 822 31 32
atelje – Petrovaradinska tvrdava; e-mail: brdesign@eunet.yu
