(Skoplje, 1924 – Novi Sad, 1991)

Akademiju za primenjene umetnosti, Odsek arhitekture enterijera završio 1951. godine u Beogradu, u klasi prof. Đorda Klekica.

Magistrirao na istom fakultetu 1974. godine.
Clan ULUS-a od 1952 godine. Bio je medu osnivacima Udruženja umetnika primenjenih umetnosti Srbije (ULUPUS).
Posle toga dolazi u Novi Sad za profesora u Školi za primenjene umetnosti. Inicira prijem prvih clanova iz Vojvodine u ULUPUS. Z
atim, 25. maja 1957. godine organizuje Osnivacku skupštinu i osniva Podružnicu ULUPUS-a za Vojvodinu i izabran je za prvog predsednika (1957-1961).
Ova podružnica sa 48 clanova, odlukom Saveza umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Jugoslavije prerasta, 1964. godine, u posebno, sedmo, udruženje UPIDIV.
U mandatu 1981- 1984. godine bio Predsednik UPIDIV-a. Radio je kao direktor Tehnicke službe Novosadskog sajma, pa kao direktor Preduzeca za ekonomsku propagandu „Progresbiro“ u Novom Sadu.
Projektovao je 1963. godine za preduzece „Duvan“ prve kioske za gradske urbane prostore (koji su postavljeni u svim vecim gradovima Srbije) – jedan od prvih eksponata dizajna malog urbanizma u slobodnom prostoru.
Nagrade i priznanja:
Prva nagrada za projekat Jugoslovenskog izložbenog prostora na Medunarodnom sajmu privrede i turizma u Cikagu,
Privredna komora Jugoslavije (1950);
Srebrna medalja i specijalna diploma, Zrenjanin (1958);
Zlatna forma, Novi Sad (1970);
Diploma UPIDIV-a, Novi Sad (1974).
U ateljeu na Petrovardinskoj tvrdavi, na glavnom zidu, stajao je veliki natpis: Svakih pola veka – glupi progovore, pametni zacute – fukatra se obogati.

 

36. Sve je uglavnom bilo pusto i prazno, Samo je u jednoj prostoriji, u uglu, otkrio nekoliko glinenih predmeta. Pretežno posude, a sve površine bile su prekrivene nepreglednim mnoštvom istovrsnih tackica. Na samom vrhu bila je ogromna haubica, prikovana za lafet od kovanog gvožda.