Kao slojevi magle od kojih se svaki može procitati pojedinacno, da bi se tek onda stekla prava Istina, treba razgrnuti i vremenska znacenja nastambi na platou Hornverk: austrijske konjušnice, luna park, sala za ogledala, ateljei... Sve to na jednom mestu - u razlicitim vremenima neslucenih dimenzija prostora i vremena ukinute dijahronije i mnoštvo života u jednoj tacki - u dugackoj, skromnoj, prizemnoj zgradi na Hornverku, platou za konjicki i pešadijski egzercir. Upravo jedino, bogomdano mesto na Petrovaradinskoj steni za Slobodana Bodulica kome mir, zelenilo i Smireni Dunav daruju slobodu nužnu za stvaranje. Zar to nije vrednije, razmišlja Bodulic, od ovozemaljskih dragocenosti koje su cuvane u Tvrdavi, kruna, žezla i plašteva Austrijskog carstva? Carstva su išcezla, nestali su carevi, sinovi neba, nema više vrhunskog savršenstva i mudrosti ali, Tvrdave ima!

Postojala je, davno, Vavilonska kula gradena tako da dosegne Nebo i da okupi sve jezike sveta. Mikrokosmos. Preteca Alefa, koji je u sebi objedinjavao baš sve, cineci mogucim da sve i svi, bez obzira na dimenzije prostora i vremena, bude dostupno u istom trenutku. Kula je pala. Tvrdava je stvorena smišljenije i trezvenije: u njenom fokusu su boja i arabeska, a njen dodir sa Nebom je spiritualan, bar dok se ne ukaže mogucnost, što ce se desiti jednom, u nekom od vremena koja dolaze. A dodir sa svim tackama sveta ostvaruju Majstori. Držeci se boje i arabeske, Majstor Vera Zaric ostvaruje Vezu sa Vizantijom, Persijom, Kinom i Japanom. Vizantijska umetnost zbog svedenosti prizora i rafiniranosti krajolika. Persija, zbog prebogatog tkanja arabeske. Kina i Japan su joj otkrili novo videnje i doživljavanje prostora i uveli su je u slikarstvo tušem na svilenom papiru. Verin izraz i metod: kako ostvariti ekspresiju prostora koji je izvan renesansnog i onog kasnijeg shvatanja perspektive. Pocetni impulsi: predmeti od stakla, metala ili porcelana, slike gradevina i prostora starih gradova, enterijeri dvorana i crkava. (Tvrdava sve pamti i ceka svoj Trenutak.)